Da mladi ne veruju svemu što pročitaju i vide na društvenim mrežama i u medijima pokazali su na radionicama medijske pismenosti koje je organizovao EU info kutak u Novom Sadu, u saradnji sa novinarem i trenerom medijske pismenosti, Stefanom Janjićem.

Tri interaktivne radionice za učenike novosadske srednje ekonomske škole „Svetozar Miletić“ i gimnazije „Svetozar Marković“ Janjić je održao povodom Evropske nedelje medijske pismenosti, koja se od 18. do 22. marta obeležava u zemljama Evropske unije.

Koliko razumemo medije, kako prepoznati lažne vesti i zašto je bitno svaku informaciju proveriti iz još nekog izvora, pitanja su koja svako treba sebi da postavi kada čita neku vest. Centralna tema medijske pismenosti upravo i jeste ovladavanje kritičkim razmišljanjem, koje pomaže da se povežu složene ideje, da se stalno preispitujemo, identifikujemo zablude, što je u temeljima intelektualnih sloboda.

Fokus radionica zato i jeste bio na manipulativnim tehnikama koje danas koriste, manje ili više, svi mediji, a jedna od njih svakako jeste i fenomen lažnih vesti. Učinici su bili suočeni sa konkretnim vestima iz naših medija, a zadatak je bio da prepoznaju da li je vest prava ili lažna. Većinu vesti „raskrinkavali“ su bez poteškoća, koristeći već stečeno poznavanje prirode medija, kao i opšte obrazovanje koje se pokazalo kao najvažnije u borbi protiv medijske manipulacije.

Zato medijska pismenost nije neka apstraktna disciplina, nego veština neophodna za razumevanje (i kreiranje sadržaja) koja jedina može da dovede do kritičkog razmišljanja i konačno razvoja demokratičnosti jednog društva.

Pojam medijske pismenosti definisan je na konferenciji o medijskoj pismenosti 1992. (National Leadreship Conference on Media Literacy, 1992) kao “sposobnost pristupa, analize, vrednovanja i odašiljanja poruka posredstvom medija” (Aufderheide, 1992).